Mladi školovani ljudi koji su zainteresovani za radnu praksu, unapređivanje karijere i poslovnih veština, dobili su još jednu mogućnost da ostvare direktan kontakt sa poznatim nemačkim i domaćim poslodavcima i institucijama, kao što su ''Simens'', ''Robert Boš'', ''Mercedes-Benc'', ''Geze'', fabrika ''Proleter'' (koja se nalazi u sastavu nemačke kompanije ''Atair'') i ''Falke'' iz Leskovca.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Aleksandar Ljubić, istakao je, otvarajući sajam, da trenutno 370 nemačkih kompanija posluje u Srbiji u različitim granama privrede - od automobilske, prehrambene, do oblasti trgovine i usluga.
"Nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 25.000 ljudi i taj broj stalno raste, jer veliki broj kompanija širi investicije. Nijedan jedini nemački investitor nije otišao iz Srbije, već drugi dolaze sledeći one koji su već ovde. Nemačke kompanije aktivno traže nove radnike i sajam je prilika da mladi, obrazovani ljudi nađu zaposlenje u veoma prestižnim kompanijama", naglasio je Ljubić.

Prema njegovim rečima, te kompanije uglavnom traže inženjere, IT stručnjake, tehničare, ali i druge stručnjake iz oblasti ljudskih resursa, finansija, kao i radnike u direktnoj proizvodnji. Ljubić je naglasio da se radna mesta ne otvaraju samo u Beogradu, već širom Srbije, jer većina nemačkih kompanija se nalazi upravo van glavnog grada, u mestima kao što su Svilajnac, Prokuplje, Subotica, Zrenjanin i druga, što dodatno utiče na smanjenje nezaposlenosti i doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju.
"Vlada Srbije nastaviće da podržava dolazak nemačkih kompanija, koje pre svega donose novu tehnologiju i znanje i pomažu da povećamo zaposlenost, što i jeste naš prioritet", rekao je Ljubić.

Ambasador Nemačke u Srbiji, Hajnc Vilhelm, istakao je da, iako je broj nezaposlenih u Srbiji veliki, kompanije često imaju teškoće da nađu odgovarajuće radnike, jer oni nemaju potrebne kvalifikacije.

''Kvalitetno obrazovanje treba da vodi računa o potrebama privrede, a dobar je primer Nemačke koja ima dualni obrazovni sistem, što podrazumeva teoretsko obrazovanje u školama i praktično obrazovanje u firmama'', poručio je Vilhelm i ukazao da Nemačka podržava uvođenje takvog uspešnog modela i u drugim zemljama.

''Visokovalifikovani inženjeri i tehničari su neophodni privredi, ali radnici su kičma privrede, i to oni koji su sposobni da stvaraju proizvode visokog kvaliteta'', dodao je Vilhelm.

Direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji, Mihael Šmit, naveo je da su na sajmu prisutne firme koje su uložile u Srbiji i koje imaju dugoročne planove ovde, zbog čega im je potrebna stručna radna snaga.

Prema njegovim rečima, sajam bi mladima trebalo da pruži orijentaciju da bolje planiraju svoju karijeru i život, i da vide koje su sve mogućnosti za zapošljavanje, ne samo u Beogradu, već širom Srbije, svuda gde su prisutne nemačke kompanije.

''Nemačke kompanije, i pored globalno teške ekonomske situacije, proizvode, izvoze i zapošljavaju radnike. Jedna od poruka sajma je da je Evropa jedno tržište i da mladi moraju da se kreću, sakupljaju informacije i sami odluče gde će raditi'', rekao je Šmit.

Pored izložbenog dela, u kome će se predstaviti kompanije kao uspešni poslodavci sa svojom seminarskom ponudom, kao i brojne institucije, dvodnevni Nemačko-srpski sajam karijere ima i seriju propratnih manifestacija. Nemački i srpski stručnjaci govorili su o mogućnostima unapređivanja obrazovnog sistema u Srbiji, odnosno njegovom još jačem povezivanju sa privredom, na panel-diskusiji ''Tržište rada u Srbiji - potrebe za stručnim kadrovima i mogućnosti unapređivanja karijere''. Veoma je zanimljiv i forum ''Evropa bez granica - mogućnosti razmene Know-How'', namenjen srpskim inženjerima i IT stručnjacima. Održane su radionice poznatih nemačkih i srpskih institucija: Gete instituta, Nemačke akademske službe za razmenu, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju - GIZ, kao i domaće Fondacije ''Zoran Đinđić''. Na sajmu se predstavila i nemačka Fondacija ''Hajnrih Bol'', kao i Centar za demokratsku edukaciju - Udruženje stipendista Bundestaga sa konkretnim informacijama o višemesečnom stipendiranju prakse koju mladi ljudi iz Srbije mogu da provedu u Bundestagu i prestonici Nemačke, Berlinu. U formi tzv. spid dejtinga (Speed-Dating) posetioci su imali priliku da u posebnom porostoru razgovaraju sa predstavnicima odabranih kompanija.