Стручна пракса подразумева стручно оспособљавање незапосленог за самосталан рад у занимању за које је стечено одговарајуће образовање, ради обављања приправничког стажа, односно стицања услова за полагање стручног испита, ако је то као услов за рад на одређеним пословима утврђено законом или правилником.
Стручна пракса се реализује без заснивања радног односа.
У стручну праксу се укључују незапослена лица која се први пут стручно оспособљавају у занимању за које су стекла одређену врсту и ниво квалификација или која су се стручно оспособљавала краће од времена потребног за полагање приправничког или стручног испита, за преостали период потребан за стицање услова за полагање приправничког или стручног испита.
Приоритет за укључивање у меру имају особе са инвалидитетом и Роми и Ромкиње.
Стручна пракса спроводи се у складу са законом, односно у складу са правилником о организацији и систематизацији послова код послодавца. Уколико се стручна пракса спроводи у складу са законом, Национална служба за запошљавање може да финансира меру у дужини прописаној законом, а најдуже 12 месеци. Када се стручна пракса спроводи у складу са правилником о организацији и систематизацији послова, Национална служба за запошљавање меру финансира у трајању:
- до 6 месеци за лица са трећим или четвртим нивоом квалификација,
- до 9 месеци за лица са шестим нивоом квалификација и/или 180 ЕСПБ,
- до 12 месеци за лица са најмање шестим нивоом квалификација и 240 ЕСПБ.
Tоком трајања стручне праксе Национална служба за запошљавање:
1. ангажованим лицима на име новчане помоћи и трошкова превоза исплаћује средства у укупном месечном износу од:
- 30.000,00 динара за лица са средњим образовањем,
- 35.000,00 динара за лица са високим образовањем;
2. врши обрачун и уплату доприноса за случај повреде на раду и професионалне болести, у складу са законом.
Право учешћа у реализацији мере стручне праксе може остварити послодавац који припада:
a) приватном сектору (удео приватног капитала у власничкој структури 100%),
б) јавном сектору – број лица која ће бити укључена у меру код послодавца из јавног сектора не може прећи 40% укупно планираног броја лица за укључивање у меру, и то по следећим приоритетима:
- на пословима здравствених радника,
- на пословима социјалне заштите,
- на пословима образовања и васпитања,
- на пословима правосуђа;
в) изузетно, на територији АП Косово и Метохија, територији општина које припадају четвртој групи развијености и девастираним подручјима, у складу са прописом Владе Републике Србије о степену развијености јединица локалне самоуправе, право учешћа у реализацији мере може остварити послодавац који припада приватном или јавном сектору, без обзира на делатност коју обавља, при чему приватни сектор има приоритет.
и који редовно измирује обавезе по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, има кадровске, просторне и техничке капацитете за реализацију мере.
