Predstavnici Etno mreže, Vlade Republike Srbije, Delegacije Evropske unije, misije USAID u Srbiji, i Nacionalne službe za zapošljavanje govorili su o instrumentima podrške za proizvođače u ruralnimn područjima. Počasni konzul Irske u Srbiji, i predstavnici evropskog udruženja za rukotvorine (EFACF) i strukovnih organizacija iz Finske, Estonije, Švedske, Slovenije, Hrvatske i Mađarske govorili su o kulturnom nasleđu kao osnovi za podizanje regionalne konkurentnosti i predstavili primere dobre prakse iz svojih zemalja.

- Etno mreža sada okuplja 22 grupe proizvođača rukotvorina iz cele Srbije sa preko 500 članica. Žene i mladi koji su angažovani u Etno mreži izrađuju rukotvorine čime ostvaruju prihod za sebe i svoje porodice. Proizvodi sa prepoznatljivim znakom Etno mreže su već postali nacionalni brend koji protokol Vlade Republike Srbije koristi kao reprezentativni poklon. Da bi proizvodnja rukotvorina prerasla u jaku privrednu granu i postala sastavni deo turističke ponude Srbije potrebno je još mnogo rada, uz podršku privrede i marketinških timova i agencija – rekla je Violeta Jovanović, predsednica Upravnog odbora Etno mreže.

Nacionalna služba za zapošljavanje svojim programima podržava tradicionalnu zanatsku proizvodnju, i to putem obuka, javnih radova i programa samozapošljavanja. Direktorka Filijale Beograd NSZ Dragana Konakov Radovanović naglasila je da žene u Srbiji, posebno van Beograda, još uvek nemaju ravnopravan položaj, teško nalaze posao, manje su plaćene, a što je sredina nerazvijenija, problemi su i veći.

- Predhodnih godina Nacionalna služba je uključivala nezaposlene žene u obuke i tako sertifikovali njihovo znanje i spremnost da se oprobaju sa rukotvorinama. Deo ovih obuka organizovan je i kroz javne radove. Programi obuke predviđali su specijalizovane kurseve iz starih tehnika izrade, ali su polaznice podučene i kako da se udruže i registruju, kako da formiraju privredne subjekte i zadobiju podršku svojih lokalnih samouprava i dugih partnera. Učile su i kako da upakuju i tržištu predstave svoje proizvode i na taj način steknu dodatno samopouzdanje i afirmišu se u svojim porodicama i u lokalnim zajednicama. Žene su tako osposobljene za samozapošljavanje, za proizvođača rukotvorina u oblasti domaće radinosti, i oblasti seoskog turizma, čime im se daje šansa za ostanak u svojim sredinama – rekla je na konferenciji direktorka Filijale Beograd NSZ Dragana Konakov Radovanović.

Ona je istakla dobar primer saradnje Nacionalne službe i Etno mreže. Tako su kroz projekat javnih radova u ovoj godini angažovane 52 žene, a od početka saradnje više od 500 žena je na različite načine bilo uključeno u ovaj projekat. Kroz javni rad za proizvodnju rukotvorina obučeno je i 65 osoba sa invaliditetom u nerazvijenim opštinama, čime se doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju naše zemlje. Ovo je dobar primer sistemske i institucionalne podrške inicijativi proizvođača rukotvorina iz cele Srbije, da se kroz javne radove ne samo zaposle, nego i osposobe za dalju proizvodnju rukotvorina po najvišim standardima, kako bi i po završetku javnog rada mogli da žive od svoga rada

Nacionalna služba stimuliše sve koji su zainteresovani za proizvodnju rukotvorina da pokrenu sopstvenu firmu bespovratnom subvencijom od 160 hiljada dinara. U saradnji sa pojedinim lokalnim samoupravama ova sredstva su bila i veća, pa je Dragana Konakov Radovanović iskoristila ovu priliku da pozove predstavnike lokalnih samuprava da opredele sredstva za ove namene, što će imati višestruku korist u smanjenju nezaposlenosti i u razvoju i promociji lokalnih sredina.