Мартиновић је указао да НСЗ пружа оперативну, стручну и финансијску подршку како особама са инвалидитетом тако и послодавцима који их запошљавају. Навео је да се у последње три године са евиденције НСЗ запошљавало између 5.500 и 6.000 особа са инвалидитетом, да је обезбеђена пуна запошљивост и стабилност на тржишту рада. Мерама активне политике запошљавања и уз финансијску подршку до сада је запослено 1.630 ОСИ, а тај број ће сигурно бити још већи јер су програми и мере активни до краја године.

Наводећи да је на евиденцији НСЗ пријављено 12.000 особа са инвалидитетом, да је њихова образовна и страросна структура неповољна, због чега је послодавцима некада тешко да им обезбеде одговарајуће радно место, Мартиновић је позвао људе који имају симптоме неке од реуматских болести да се обрате НСЗС ради процене радне способности и да се пријаве за програме запошљавања.

Државна секретарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић казала је да је политика државе усмерена ка пружању подршке особама са инвалидитетом и да је ово министарство преко Националне службе за запошљавање определило 550 милиона динара за подршку њиховом запошљавању. Навела је да су у том циљу усвојени Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, Стратегија за особе са инвалидитетом, као и Стратегија запошљавања 2021-2026. са Акционим планом.

Председница Удружења оболелих од реуматских болести др Мирјана Лапчевић казала је да реуматске болести могу да утичу на радну способност, али да то не значи да особе које су оболеле од њих не могу да раде. „Посао за особе које пате од реуматских болести није само основ за материјалну, већ представља и снажну психолошку потпору у борби за оздрављење“, рекла је Лапчевићева.

Председник Удружења реуматолога Србије др Предраг Остојић навео је да су истраживања у Француској показала да уколико се код пацијената на време препозна хронични артритис и почне да се лечи, током наредних пет година пацијенти не одсуствују са посла нити губе радну способност.