Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја усвојила је 2004. године Народна скупштина Републике Србије и њиме је као самосталан државни орган установљен Повереник за информације од јавног значаја. Циљ је био да се обезбеди остваривање права на слободан приступ тим информацијама. Четири године касније, надлежност Повереника је усвајањем Закона о заштити података о личности проширена и на ту област.

Према подацима, у првој години рада Повереник је примио нешто више од 400 жалби, а у 2018. години чак 13.591 предмет. Раст броја предмета праћен је и растом службе која је почела са шест запослених у првој години, да би у 2019. бројала 76 људи.

На обележавању јубилеја речено је да се временом развијала и свест грађана о праву на приступ информацијама од јавног значаја, али да се још увек може радити на афирмацији права.

Заменица Повереника Станојла Мандић оценила је да број жалби и обраћања Поверенику доказује да је та институција стекла поверење грађана Србије и изградила потенцијал да штити људска права.

„Повереник, као једна од првих независних институција у Србији, првих година није био препознат у систему државне власти. Није нас било у прописима о буџету, државним службеницима и пословању. Закон о приступу информацијама није био производ високе демократске свести о потреби да такав акт постоји и истинске жеље да се заштите људска права, већ је то више било испуњење формалне обавезе чланства у Савету Европе”, рекла је заменица Повереника Станојла Мандић и додала да је убрзо постало јасно да информације које су у поседу власти представљају јавно добро.

„Сасвим је нормално да грађани хоће да знају како неко врши власт у њихово име. Требало је времена да грађани схвате да им то право припада, а то им уосталом гарантују Устав и Закон“, рекла је Станојла Мандић и додала да је важно да институције учине информације доступнима, како би остваривање права било комфорније. Она је навела да за Повереника велики изазов представља најављена измена Закона о слободном приступу информацијама, као и примена новог Закона о заштити података, али је то изазов и за оне који тај закон треба да примењују, за државне органе и привреду.

Првих 15 година рада службу Повереника водио је Родољуб Шабић, којем је крајем прошле године мандат истекао. Он није могао да присуствује обележавању јубилеја, али је прочитано његово писмо у којем је навео да му је било задовољство да руководи екипом добрих и културних људи, који су прави проферсионалци. „Са посебним задовољством примећујем да доследно истрајавате на принципу законитости као основном у свом деловању, не подлежући никаквим притисцима“, поручио је Шабић у писму.

Генерални секретар Повереника Маринко Радић нагласио је да је та институција решила 95 одсто пријављених предмета од свог успостављања, а да је од скоро хиљаду решених тужби против аката Повереника само 4,4 одсто негативно оцењено, што је, како је истакао, потврда доброг, стручног и континуираног рада те институције.

На свечаности у Клубу посланика, којој су присуствовали представници цивилног сектора и дипломатског кора, представљена је и монографија о најважнијим догађајима током 15 година рада Повереника у Србији. У њој се може видети хронологија развоја институције, изабране фотографије са важних путовања и догађаја, награде које је Повереник примио, као и бројни ауторски текстови.

Јавност има право да зна

Међународни дан права јавности да зна обележава се 28. септембра. Велики број земаља обележава тај датум са циљем да се сви органи јавне власти подстакну да побољшају транспарентност свог рада и сарадњу са грађанима. Тај дан је уједно и прилика да се охрабре грађани да остварују своје право на слободан приступ информацијама. У Србији се овај дан обележава од 2005. године.