Osnovni cilj kompleksnog istraživanja bio je da se objedine znanja i resursi gradova i opština, u što efikasnijem prognoziraju kretanja potreba poslodavaca, kako bi se brže i bolje reagovalo na promene u tražnji u određenim zanimanjima, sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti. Govoreći o politici zapošljavanja, pre svega iz perspektive zapošljavanja mladih, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Zoran Martinović, posebno je istakao da će, iako skromna, sredstva predviđena za aktivne mere u zapošljavanju, biti usmerena tamo gde su najpotrebnija, ka teško zapošljivim kategorijama, među kojima su osobe sa invaliditetom, žene koje su tokom tranzicije ostale bez posla i mladi. Martinović je napomenuo i da je tržištu rada neophodno prilagoditi obrazovni sistem.

Uz konstataciju da sve zemlje u svetu i regionu imaju visoku stopu nezaposlenosti mladih, direktorka misije USAID u Srbiji, Suzan Fric, govorila je o pozitivnim iskustvima povezivanja na lokalu, ostvarenim kroz osnaživanje partnerstva lokalnih samouprava sa privatnim sektorom i građanskim društvom. Prema njenim rečima, tako su očuvani javni interesi, ali i omogućeno učešće mladih u donošenju i sprovođenju odluka, kao i njihovo zapošljavanje.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, Dejan Jovanović, posebno je istakao značaj istraživanja sa stanovišta podizanja kvaliteta pružanja usluga.

„Treba uložiti napore u ovom pravcu, sa ciljem da se što efikasnije realizuju i prate aktivni programi tržišta rada, kako bismo izašli u susret ugroženim grupama, kakvi su mladi i osobe sa niskim stepenom obrazovanja", rekao je Jovanović.

Direktor NSZ je istakao da je oko 500 zaposlenih u Službi sprovelo i koordiniralo anketu, a analizu podataka i pripremu izveštaja su obavili obučeni analitičari, takođe zaposleni u NSZ.

„Iako su u pitanju kratkoročne prognoze koje se rade u relativno nestabilnim i promenjivim ekonomskim uslovima, anketa poslodavaca daje nam podatke o njihovim potrebama - koja zanimanja su tražena, kao i koja posebna znanja i veštine radnici treba da poseduju", zaključio je Jovanović.

O iskustvima Saveta za zapošljavanje iz Užica i postignutim rezultatima jednog od međuopštinskih partnerstava, govorila je Gordana Savić, a predsednik Upravnog odbora Krovne organizacije mladih (KOMS), Vukašin Grozdanović, podsetio je na potrebu da mladi učestvuju u donošenju odluka na svim nivoima.

Prema rezultatima projekta, koje su predstavili prof. Mihail Arandarenko i prof. Galjina Ognjanova, u 2011. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou za populaciju privrednih subjekata, obuhvaćenu anketom, iznosila je 2,03%. Procena je da bi u 2012. godini ukupan broj zaposlenih trebalo da poraste za 1,7%, u odnosu na broj zaposlenih u 2011. godini. Posmatrano po obliku svojine privrednih subjekata, u 2012. godini najveća neto stopa kreiranja poslova (3,38%) očekuje se u sektoru javnih preduzeća, dok je očekivana neto stopa kreiranja novih poslova u privatnom sektoru - 1,46%. Kada se preduzeća posmatraju po veličini, najveći porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. godini očekuje se u malim privrednim subjektima, koji zapošljavaju od 10 do 49 lica, kod kojih očekivana neto stopa kreiranja poslova u 2012. godini iznosi 2,67%.

Po mišljenju poslodavaca, obuke i dodatna usavršavanja su najčešće potrebni zaposlenima koji imaju zanimanja u okviru III i IV stepena stručne spreme, kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem. Šire kompetencije i lične karakteristike, kao i stručna znanja i veštine, najčešće nedostaju zaposlenima sa III i IV stepenom stručnosti. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama, ali su najpotrebnija zanimanjima sa III stepenom stručne spreme.