“Иако индикатори показују да се ситуација на тржишту рада поправља и да смо у узлазном тренду, слика још увек није задовољавајућа. Запошљавање и даље остаје највећи социјално-економски проблем наше земље. Само појачана привредна активност и привредни раст могу довести до већег запошљавања, а НСЗ настоји да се уз подстицаје које нудимо делимично избори са проблемом високе стопе незапослености. Партнерство са привредом је неопходно, па овом приликом желимо да вас упутимо како и на који начин можемо бити од користи за вашу компанију, како кроз финансијску тако и нефинансијску подршку”, рекао је београдским привредницима директор НСЗ Зоран Мартиновић и нагласио да су ове године средства од 2,8 милијарди динара за активне мере запошљавања усмерена готово у целости на реални сектор, док јавни сектор може да учествује само у програмима јавних радова.

Ове године акценат је на друштвено одговорном пословању, а приоритет при укључивању у мере запошљавања имају осетљиве категорије, попут младих, старијих од 50 година, технолошки вишкови, припадници ромске популације, а новина је и подстицај за радну интеграцију око 2000 корисника новчане социјалне помоћи.

Директорка Филијале за град Београд НСЗ Љубица Ђорђевић је подсетила да је осам јавних позива намењено управо послодавцима из реалног сектора, а биће реализовани до утрошка средстава.

“Први сет јавних позива се односи на ново запошљавање. Београдски послодавци који на неодређено време ангажују лица са евиденције (предност имају осетљиве категорије) добијају субвенцију од 150.000, односно 180.000 динара за запошљавање особа са инвалидитетом и у обавези су да их задрже у радном односу минимум 24 месеца. На овај начин ће бити ангажовано 305 лица са територије Београда. Субвенција је намењена послодавцима који су регистровани најмање три месеца и редовно измирују своје обавезе. Уколико се послодавци укључе у програм радне активације корисника социјалне помоћи, НСЗ 12 месеци рефундира зараду за запослена лица, док је послодавац у обавези да их у радном односу задржи још минимум годину дана. Овом мером ће бити обухваћено 290 лица”, нагласила је Љубица Ђорђевић и додала да други сет јавних позива подразумева обуке и стручно оспособљавање, без заснивања радног односа.

“Један програм се односи на оспособљавање лица за рад на конкретном радном месту, уколико на евиденцији не постоје кандидати који би својим компетенцијама задовољили захтеве одређеног посла. Послодавац у том случају остварује право на субвенцију до 90.000 динара, а кандидат за време трајања обуке прима накнаду од 6.000 динара и НСЗ сноси трошкове превоза. Други програм је намењен особама без квалификација и односи се на стицање практичних знања. Траје до шест месеци, а за то време је особа запослена и НСЗ исплаћује зараду од 23.000 динара, уз припадајуће доприносе. Најатрактивнији је програм намењен подстицању запошљавања младих Стручна пракса, у који ће бити укључено 707 лица млађих од 30 година, без радног искуства. Поред могућности да полажу стручни испит, НСЗ ће им омогућити и зараду од 10 до 14 хиљада динара, у зависности од стручне спреме”, рекла је Ђорђевићева и додала да је трећи сет програма намењен послодавцима који ангажују особе са инвалидитетом.

Директорка Филијале за град Београд НСЗ позвала је привреднике да учествују на Београдском сајму запошљавања и пракси, 14. маја, у Дому омладине.

Извршни директор Привредне коморе Београда Светозар Крстић је нагласио да комора настоји да у једном отвореном дијалогу, заједно са надлежним институцијама, омогући привредницима да добију правовремене информације које ће им помоћи у пословању.

“Данашњи скуп је део наше иницијативе да члановима приближимо потенцијалне фондове и изворе финансирања. Већ дужи низ година имамо стратешко партнерство са НСЗ, са којом заједнички радимо на подстицању запошљавања у реалном сектору, на активностима додатног образовања и подстичемо хоризонталну покретљивост радне снаге. Ова сарадња ће се појачати у наредном периоду, јер ће коморе променом коморског система и увођењем дуалног образовања имати још активнију улогу у овом процесу”, рекао је Крстић и додао да је на челу НСЗ сада један од најбољих познавалаца проблематике на тржишту рада, који ће учинити да ова институција има још активнију улогу, коју и држава треба да препозна кроз већа издвајања буџетских средстава за мере активне политике запошљавања.