"Ово је новац који је намењен за стимулације фирмама, односно приватном сектору и теже запошљивим категоријама незапослених. У програме обука, запошљавања и самозапошљавања би требало да буде укључено између 20.000 и 30.000 људи", рекао је он. 

Мартиновић наводи  да је програм „Моја прва плата“, чији је трећи циклус недавно завршен, био највише усмерен ка приватном сектору, будући да је око 90 одсто младих, који су почетком године почели са стручним оспособљавањем, завршило управо у приватном сектору. Према његовим речима, ових дана,  овај програм је започело око 9.500 младих, од чега је око 75 одсто са завршеном средњом школом, а остали са факултетском дипломом. 

Директор НСЗ, Зоран Мартиновић, казао је  да су према најновијим подацима и у трећем кварталу настављени позитивни трендови када је о запошљавању реч, па је и тада забележена једноцифрена стопа незапослености од 8,9 одсто. 

"И остала кретања су повољна, па је стопа запослености износила 50,8 одсто, регистрованих незапослених је било 427.000, што је за 10,2 одсто мање него лане, рекао је Мартиновић и додао да је  забележено 198.000 случајева запошљавања лица  са евиденције незапослених, а уз финансијску помоћ НСЗ и локалних самоуправа у програме запошљавања је укључено око 27.000 људи. 

Када је реч о броју људи који су остали без посла, истакао је да је један од бројчаних показатеља остајања без посла број пријављених за новчану накнаду. Некада се, према његовим речима, за новчану накнаду пријавило око 59.000 лица, а право на ову новчану помоћ сваког месеца је имало њих  око 30.000, што значи да нису сви могли да остваре право на новчану накнаду за незапослене.

|ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО|