Овом проактивном политиком запошљавања, у оквиру које је ове године акценат стављен на запошљавање превасходно младих високообразованих људи из категорије дефицитарних професија, са 120 милиона динара субвенцијa обезбеђено је запошљавање скоро 600 лица кроз моделе самозапошљавања, новог запошљавања код послодаваца, те упошљавања путем јавних радова.

Пројектима субвенција усмерено је 45,3 милиона динара и тако омогућено самозапошљавање 161 лица, почетника са одрживом бизнис идејом, посебно фаворизујући жене и особе са инвалидитетом, такође охрабрујући и друге рањиве друштвене групе у остваривању њихових пословних подухвата. И старосна структура ове групације показује нашу интенцију политике запошљавања у реалном сектору. Чак 47 лица је млађе од 30 година, у доби од 30 до 50 година је 85 лица, а самозапослених старијих од 50 година је 29. Секретаријат је у подршци овој старосној групи посебно тежио да помогне и особе којима недостаје још неколико година до остварења права на пензију.

Буџетом од 60 милиона динара запослено је 309 лица код 175 послодаваца, истовремено релаксирајући послодавце од прилично високих фискалних намета, што је и порука законодавцима да су нижи порези један од услова развоја привреде. Износ субвенције је одговарао износу пореза и доприноса обрачунатих на минималну просечну зараду за период од годину дана.

Напослетку, са 15 милиона динара омогућено је да 115 лица путем 59 пројеката јавних радова, на одређени период остваре зараду и припадајуће путне трошкове, кроз рад на уређењу еколошког, урбанистичког и административног амбијента локалних самоуправа са територије Војводине.

Нарочито ваља истаћи да је први пут на нашим просторима посебно стимулисано запошљавање дефицитарних кадрова код којих је препозната тенденција економске миграције ка иностранству. За запошљавање на неодређено време лекара, стоматолога, медицинског особља, инжењера и осталих дефицитарних занимања, Покрајинска влада издвојила је бесповратну субвенцију у износу од чак 930.000 динара. Поменути модел субвенција који је уведен за запошљавање високообразованих људи и квалификованих радника, примењив је и у оквиру сличних пројеката Развојне агенције Војводине и Србије, али и других релевантних институција.

Како наводе у Секретаријату, настојали су да избегну традиционалне форме субвенција намењене великим компанијама, усредсредивши се на запошљавање дефицитарних занимања, као и на женско и социјално предузетништво, на запошљавање младих и угрожених друштвених категорија, јер су они ,,нова крв“ и покретачка снага своје заједнице. Поред развојне, сви ови пројекти имају и своју социјалну и демографску компоненту, јер се млади предузетници и стручњаци охрабрују да остану у својој земљи и свом граду или општини, те да им се омогуће изгледи за рад и професионално напредовање у својим матичним срединама.