Вести

22.12.2023.

Национална служба за запошљавање прославила 102 године рада

Национална служба за запошљавање је на свечаности одржаној 22. децембра у Привредној комори Србије у Београду обележила 102. годишњицу свог постојања и рада као институције. Том приликом, предтавници Службе доделили су признања и захвалнице заслужним социјалним партнерима који су у 2023. години дали највећи допринос у области политике запошљавања.

Прослави Дана НСЗ присуствовали су представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници градова и општина, председник и чланови Управног одбора НСЗ, представници Привредне коморе, послодаваца и синдиката, удружења грађана и медија. 

У уводном обраћању, госте су поздравили директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.

- Сви индикатори који се односе на тржиште рада у Републици Србији потврђују не само пуну стабилност, већ и наставак позитивних кретања у овој области. Стопа незапослености је 9,0%, стопа запослености 50.7 %, а на евиденцији НСЗ је 386.000 незапослених, што је историјски минимум. Смањење незапослености је у директној вези са повећањем запослености, а ако упоредимо и номинални и реални раст просечне плате, закључак је да је дошло не само до квантитета, него и до раста квалитета запошљавања - поручио је Мартиновић.

Он је подсетио да је за реализацију мера активне политике запошљавања ове године издвојено 6 милијарди и 850 милиона динара, захваљујући чему је у директне финансијске мере укључено близу 18.000 незапослених, од чега 2.000 особа са инвалидитетом.

- За следећу годину планиран је још виши износ за ове намене, укупно  7 милијарди и 750 милиона динара. Овде морамо истаћи и значајну улогу готово свих локаних самуправа, али и АП Војводине, који из својих буџета издвајају додатна средства за реализацију локалних и регионалних планова запошљавања, која су и ове и следеће године планирана у износу од 900 милиона динара - навео је он и додао да су поверење и партнерство од највећег значаја за НСЗ.

Говорећи о трансформацији НСЗ, Мартиновић је рекао да се интензивно ради на модернизацији и дигитализацији услуга. Поред претходно креираних платформи за онлајн обуке за предузетништво и активно тражење посла, објаснио је он, недавно је активирана и специјализована платформа преко које су већ одржана два виртуелна сајма запошљавања.

- Преко наменског електронског портала и ове године, четврти пут заредом, завршавамо програм за младе „Моја прва плата“, а почетком јануара 2024. закључићемо уговоре за преко 7.000 младих који ће на тај начин започети процес стицања свог првог радног искуства. Када су у питању млади, са око 20 локалних самоуправа почетком године у три одабране филијале почињемо са иновативним програмом „Гаранција за младе“, који финансира ЕУ у вредности од 5,5 милиона евра, у који ћемо укључити 4.520 младих, примарно из тзв. НЕЕТ популације (млади који нису запослени, нити су у процесу образовања или обучавања) – истакао је Мартиновић.

Како је објаснио, глобална миграторна кретања довела су до нових реалности и динамике развоја тржишта рада, што представља нове изазове за Националну службу за запошљавање. Последично, нагласио је, многи привредни сектори данас су суочени са озбиљним недостатком радне снаге, а са друге стране, на евиденцији НСЗ је око 35% лица без квалификација или са ниским квалификацијама, због чега им је неопходна подршка кроз улагања у обуке, поготово за теже запошљиве категорије, како би се успешно прилагодиле променама.

Према речима министра Селаковића, позитивне тенденције и кретање ових бројева који сведоче о успеху рада НСЗ, нису ништа друго него резултат озбиљно промишљене и вођене фискалне и економске политике државе, која је доживела потпуну промену од 2014. године када је на чело владе дошао председник Александар Вучић.

- Промишљене мере, прво фискална реформа и уређење простора јавних финансија, имали су озбиљан утицај и створили су озбиљне услове за развој тржишта радне снаге и за озбиљне резултате са којима данас можемо да се поносимо - рекао је Селаковић и поручио да ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са НСЗ, у наредном периоду посебну пажњу посветити запошљавању младих и дугорочно незапослених људи са ниским квалификацијама.

Награда за послодавца са којим је НСЗ остварила најинтензивнију сарадњу на локалном тржишту рада додељена је компанији МИЗАН ЛИНЕ ДОО из Новог Пазара; За посебан допринос запошљавању у области женског предузетништва захвалницу је добило предузеће ХЕЉДИНО ЗРНО ДОО из Кутња код Лепосавића; признања за партнере који су НСЗ пружили изузетну подршку у области спровођења политике запошљавања додељена су УДРУЖЕЊУ ПОСЛОВНИХ ЖЕНА СРБИЈЕ и САВЕЗУ ЗА ЦЕРЕБРАЛНУ И ДЕЧИЈУ ПАРАЛИЗУ СРБИЈЕ; захвалница послодавцу који је запослио највећи број особа са инвалидитетом користећи услугу посредовања у запошљавању НСЗ уручена је ДРУШТВУ ЗА ТРГОВИНУ И УСЛУГЕ ЕXПОРТ-ИМПОРТ ФЕХЕР И ОСТАЛИ ДОО из Хајдукова; Захвалница за предузетника који је основан уз финансијску подршку НСЗ - субвенцију за самозапошљавање и уз наставак сарадње са НСЗ остварује успешно пословање додељена је СТУЗР “РАЈИНАЦ ГРИЛЛ ПРЕРАДА И КОНЗЕРВИСАЊЕ МЕСА” из Бајмока; за посебан допринос унапређењу рада филијала НСЗ у Прокупљу и Новом Саду захвалницама су награђене колеге Жарко Стојановић и Душан Марјановић; Захвалницама су награђени и градови ЛЕСКОВАЦ, СОМБОР и ПРОКУПЉЕ као локалне самоуправе које су у овој години дале највећи допринос запошљавању.

У децембру 1921. године, Народна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца усвојила је Закон о заштити раденика, први на овим просторима, који је био заснован на савременим принципима деловања тржишта рада. Тим законом је у Краљевини СХС правно уређено оснивање средишне берзе рада у Београду, а у већим привредним центрима и месних берзи рада. Ова институција је предано и квалитетно радила, са истим циљем да допре до сваког незапосленог коме је подршка потребна. Од рудиментарне берзе рада до модерне институције каква је данас, Национална служба за запошљавање је прешла дуг пут како би се трнсформисала поставши јака, сигурна и стабилна са јасно дефинисаним циљевима и квалитетом услуга какав имају службе у развијеним европским државама.