Током дводневне посете Београду, гости из Истре присуствовали су и јавном часу на којем је представљена српска, али и истарска гастрономија, крстарили су Дунавом, одржали радне састанке са представницима Општине Лазаревац и присуствовали пријему у Скупштини града Београда. Након радног састанка о унапређењу приступа новим тржиштима за предузетнике за крај је организован и скуп „Дани Истре у Београду“.

Као највећи проблем у сектору туризма на округлом столу истакнут је недостатак квалитетне радне снаге у целом региону и исказана потреба прилагођавања образовног система потребама привреде и што боља сарадња туристичких школа са привредним субјектима.

Драгутин Миличић, директор Средње туристичке школе, истакао је да је ова установа, која ове године слави 47 година успешног рада, у потпуности отворила своја врата привреди са циљем обезбеђивања добре праксе ђацима. „Важно је да школе имају сопствене капацитете да омогуће ученицима стицање праксе, али и да остваре добру сарадњу са ресторанима и хотелима како би деца по завршетку била спремна да уђу одмах у свет рада. Суштинско питање је да идентификујемо слабу карику у образовању за потребе туристичко-хотелијерске индустрије и унапредимо рад“, рекао је Миличић.

„Привредна комора мора да као институција укључи све значајне асоцијације, образовне институције, како би се на прави начин решио проблем недостатка квалитетне радне снаге. То желимо да решимо кроз концепт дуалног образовања, као и кроз праћење и предвиђање потреба привреде. Сматрамо да би било добро увести предузетничко образовање у све нивое образовног система у региону, како ђака тако и наставног кадра“, истакао је Дејан Зрилић, координатор Цантра за развој предузетништва ПКС-ПКБ.

Госте и присутне је поздравила и Бранислава Симанић, директорка Сектора за предузетништво ПКС, истичући да је Привредна комора Србије максимално ангажована да се предузетништво промовише и унапреди на прави начин. Она је најавила покретање иницијативе увођења редовне авионске линије на релацији Београд-Пула.

Ерос Сорић, тајник Обртничке коморе Истарске жупаније, сложио се да сви имају заједнички циљ и сличне проблеме, па тако комора стално ради на успостављању што боље сарадње између образовања и привреде, као и да ученици који излазе из дуалног система образовања најбоље могу да одговоре потребама привреде. „И код нас је проблем мањак квалитетне радне снаге у туризму“, каже Сорић.

Поред гостију из Истре, у Београду су били и представници Образовног туристичког центра из Сегедина, како би поделили своја знања и искуства. Кажу да је сектор туризма изузетно интересантан и да се много ђака одлучује да учи неки од туристичких образовних профила понуђених у три туристичке школе у Сегедину, а као највећи проблем наводе одлазак стручних младих туристичких радника у иностранство, најчешће у Немачку и Аустрију.

Када је реч о Србији и флуктуацији радне снаге, за само три четири године више од 20 хиљада туристичких радника отишло је на привремени рад у иностранство и осећа се хронични недостатак радне снаге која може да одговори на потребе хотелско-ресторатерске индустрије, подаци су Удружења хотелијера и ресторатера Србије ХОРЕС. Директор др Георги Генов истакао је да је од 2012. године у Србији изграђено 80 нових хотела врхунског квалитета, да је у хотелску индустрију уложено милијарду долара, а у ресторатерску 600 милиона долара.

„Очекујемо да се у Србији ускоро отвори још пет нових хотела високе категорије, а они захтевају квалитетну радну снагу и основно је питање како да то обезбедимо. Потребно је ангажовање свих, државе, система образовања и привреде да обезбедимо квалитетне туристичке раднике, који одмах по завршетку школовања могу да уђу у свет рада“, истиче Генов, додајући да је један од проблема што Србија има само три стручне туристичке школе, а осталих 80 има само одвојене смерове за туризам, што не може да обезбеди квалитетне кадрове.

У Србији су у сектору туризма запослена 87.244 радника, тренутно се школује 15.200 ученика у средњим школама и око 6.500 студената.