Он  је позвао привреднике да Националној служби за запошљавање достављају податке о томе који профили радника су им потребни, и нагласио да држава може да помогне чак и великим послодавцима јер издваја новац за плаћене праксе, обуке радника, програм "Моја прва плата".

Боснић је апеловао и на грађане који траже посао да се јаве филијалама НСЗ, и истакао да се тако штити домаће тржиште рада и повезују потребе привреде са субвенцијама које држава издваја за запошљавање.

"Изменом закона послодавци нису дужни да новог радника најпре потраже преко НСЗ-а. Ја мислим да је то грешка, јер имамо много програма и средстава којима можемо да помогнемо послодавцима, чак и онима који су велики и којима финансијска помоћ није нужно потребна. Постоје начини, обуке, плаћене праксе које би сви требало да користе“, рекао је Боснић.

Субвенције за самозапошљавање су једна је од најпопуларинијих и најбољих мера Националне службе за запошљавање, а за  300.000 динара намењених покретању сопственог посла, конкурише много више људи него што има опредељених  средстава за ту намену, па до новца најпре дођу они који имају најбољи бизнис план, додао је Боснић.

"Добијамо бизнис планове из свих области, најчешће из услужних делатности, али оно на што сам ја највише поносан када видим, то је да често имамо фирме које се баве очувањем старих заната и неких наших традиционалних знања“ каже директор НЗС-а.

Додаје да је највећи дефицит на тржишту рада управо за занатлијама и мајсторима, и то не само у Србији већ и у читавој Европи.

"Приметан је пораст интересовања за улазак у предузетничке воде. Наравно, млади предњаче зато што су храбрији и спремнији на ризик. Користе све могуће алате који су на располагању и на интернету и кроз школство. Оно што је добро да имамо све више програма и субвенција не само од државе него и од приватрних фирми које подстичу предузетништво тако да смо на доброј путањи да имамо све већи број предузетника“, каже Милан Боснић.

У Нишу, Крушевцу и Сремској Митровици у току је  пилот пројекат за самозапошљавање младих до 30 година који финансира Европска унија у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Циљ пројекта „ Гаранција за младе“ је да се олакша прелазак  из школског система у радно окружење.