Мартиновић је подсетио да институција на чијем је челу други пут председава овом конференцијом. Изнео је податак да је тренутна стопа незапослености у Србији 11,9 одсто, што је за 2,9 одсто мање у односу на први квартал ове године.
„Приоритетни циљеви ове конференције су унапређење тржишта рада, размена статистичких података између земаља чланица, размена добре и лоше праксе, имплементација пројеката који су често заједнички, као и повећање мобилности радне снаге у региону“, рекао је Мартиновић и додао да ће једна од тема бити и унапређење програма обука и образовања незапослених особа.
„Већ годинама се у области високог образовања траже инжењери информационо-комуникационих технологија, инжењери електронике, електротехнике, грађевинарства, машинства, професори математике, физике, енглеског и немачког језика и фармацеути“, казао је Мартиновић. Такође, траже се и радници за професије нижег образовања за које су потребне вештине, у области грађевинарства, туризма, угоститељства.
Министар Зоран Ђорђевић је нагласио да Србија жели нулту незапосленост и изразио мишљење да се држава налази на правом путу када је тај циљ у питању.
„У Србији су позитивни помаци почели 2014. године, када је промењена филозофија приступа проблему незапослености. Наша превасходна жеља је да свако има могућност да се запосли, али да би то било оствариво, требало би променити много тога. Велики број пријављених код Националне службе за запошљавање има завршену само основну школу, што је прилично велики проблем са којим се сусрећемо. Недостатак и миграције радне снаге, такође су потенцијални проблеми који би могли да нас додатно оптерете. У земљама са негативном демографском сликом ти проблеми снажније долазе до изражаја“, рекао је Ђорђевић.
Градоначелник Београда Зоран Радојичић је истакао да је смањење незапослености једна од најзначајнијих тема за напредак Србије и Београда, који је главни мотор привредног развоја целе земље.
„Иако најмања у последње две и по деценије, бројка од 80.000 незапослених је и даље висока и захтева од нас додатно ангажовање у овој области. У времену у коме је конкуренција све јача, а послодавци захтевају савремена знања и вештине, теже запосливим категоријама су помоћ и подстицај потребни више него икада пре. Посебан приоритет за укључивање у мере активне политике запошљавања града имају најрањивије категорије суграђана, а то су млади без родитељског старања, жртве породичног насиља и трговине људима, самохрани родитељи, Роми, родитељи деце са сметњама у развоју и избеглице. Дужни смо да овим категоријама становништва понудимо додатну помоћ како би стекли вештине и постали конкурентни на тржишту“, рекао је градоначелник.
Он је подсетио да је Град Београд у јулу, четврту годину заредом, потписао Споразум о мерама активне политике запошљавања за 2018. са Националном службом за запошљавање.
Амбасадор Аустрије Николаус Лутероти је у свом обраћању истакао значај конференције и навео: „Живимо у време нове технолошке и индустријске револуције, као и глобалне економије. Повећање сарадње међу државама и институцијама које се баве овом проблематиком сада је потребније него икада. Влада Аустрије је дефинисала циљеве који се превасходно односе на оспособљавање радне снаге за дигитално доба, али и на интензивирање сарадње са земљама југоисточне Европе“, рекао је Лутероти.
Конференција наставља са радом и сутра, експертским панелима учесника.
