Свет рада се брзо развија и поставља нове захтеве који се морају пратити квалитетно и благовремено. Јавне службе за запошљавање су ту да послодавцима олакшају сналажење на променљивом тржишту рада и пруже им подршку у креирању и вођењу кадровске политике. Значајна је и улога јавних служби у реализацији саветодавних услуга, као и у примени законских прописа, како из области запошљавања, тако и регулативе у области заштите података о личности, забрани дискриминације и области рада. Саветодавне услуге у циљу дефинисања кадровских потреба у великој мери доприносе унапређењу квалитета и ефикасности рада послодавца, односно постизању очекиваних циљева пословања.
Значајан фактор у смањењу стопе незапослености је и што се за субвенције за запошљавање издвајају све већа средства. У питању су финансијски подстицаји послодавцима за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих, додатно образовање и обуке, приправничке програме, јавне радове, запошљавање особа са инвалидитетом, суфинансирање програма или мера активне политике запошљавања предвиђених плановима запошљавања локалних самоуправа.
Такође, значајно је и повећање квалитета комуникације са послодавцима, које се може остварити и кроз обиласке послодаваца у циљу информисања о актуелним мерама и услугама службе, испитивања будућих кадровских потреба послодаваца. Важна је и комуникација путем сајта службе, различитих онлајн сервиса, социјалних мрежа, портала. Посебно важан модел комуникације су сајмови запошљавања, који су вишеструко корисни, јер представљају ефикасан начин да се обезбеде кандидати за слободно радно место и промовишу сами послодавци, затим фокус групе, округли столови и други видови радионица на локалном и централном нивоу, а у циљу анализирања неког проблема и прилагођавања услуга потребама одређене групе послодаваца.
Учесници су се сложили да су овакве конференције и сусрети значајни за све земље чланице, те да постоји потреба за више сличних мултилатералних сусрета, како би се размениле добре праксе, искуства и изнели проблеми. Међу заједничким изазовима је и проблем дугорочно незапослених особа, па су неке земље већ увеле посебну специјализацију за саветнике, који ће радити искључиво са поменутом групом. Велики изазов је и популација која није ни у систему образовања, нити запослења, нити укључена у обуке, затим корисници новчане социјалне помоћи и њихова активација, сарадња са центрима за социјални рад и интегрисане услуге.
Земље чланице су претходних година успешно проучавале проблематику функционисања тржишта рада на националном и регионалном нивоу. Идентификовале су заједничке проблеме и кроз размену позитивних искустава и примену одговарајућих решења унапредиле институционалне капацитете у области тржишта рада и запошљавања. Традиција је да CPESSEC-ом сваке године председава друга држава, тако је и НСЗ Републике Србије са жељом за пуно успеха у раду предала председавање представницима Агенције за рад и запошљавање Републике Босне и Херцеговине.
Учесници конференције били су представници служби за запошљавање свих 10 земаља чланица, представници државних органа и институција, послодаваца и синдиката, међународних и невладиних организација, представници медија и други гости.
Закључци Директорског клуба
Другог дана Конференције Центра јавних служби за запошљавање земаља југоисточне Европе одржан је Директорски клуб на тему „Упоредно учење - the benchlearning experience“. Том приликом излагања су имали представници свих земаља учесница Конференције. Након сажетих и квалитетних излагања представника земаља чланица, презентовани су закључци Директорског клуба.
Потврђен је изузетан значај размене знања држава чланица у циљу развоја добрих пракси и учења на основу искустава других. Без обзира на разлике које постоје у приступима вођења политике запошљавања, као и узимајући у обзир различитост земаља чланица CPESSEC-a у погледу површине, броја становника, БДП-а или конкретно броја незапослених лица на евиденцији, примене сета програма и мера активне политике запошљавања, усаглашено је да све чланице имају јединствене стратешке циљеве у области запошљавања. У том смислу, чланице се слажу да је у наредном периоду потребно организовати још један мултилатерални сусрет, али и више сусрета на билатералном нивоу, како би државе чланице биле упознате са новинама и имплементацијом иновативних мера, које би евентуално могле да уведу и примене у процесе рада својих служби запошљавања, у циљу што ефикаснијег и квалитетнијег пружања услуга својим клијентима, како тражиоциома запослења тако и послодавцима, као и свим заинтресованим актерима на тржишту рада, а уједно, како би земље чланице биле у могућности да номинују што квалитетније теме за наредну конференцију, којом ће председавати Босна и Херцеговина 2019. године.
Уочено је да дугорочна незапосленост представља заједнички проблем са којим се суочавају све земље чланице и имајући у виду да представља један од главних изазова у вођењу политике запошљавања, ради ефикасног превазилажења, потребно је сагледати различите начине, путем доношења разноврсних планова, решења и примене различитих програма и мера.
Посебан изазов савремене политике запошљавања јесте обезбеђење приступа нарочито младим људима који су изван запослења, образовања и обуке (NЕЕТ). Потребно је наћи квалитетне модалитете за мотивисање ове популације, активацију и укључивање у тржиште рада.
Активација корисника новчаних социјалних примања и сарадња са надлежним институцијама у циљу пружања интегрисаних услуга је један од циљева којим се доприноси јачању друштвене стабилности као и интеграцији ове категорије на тржиште рада.
Сарадња са послодавцима и другим релевантним актерима тржишта рада, као и креирање програма и мера на основу успостављене сарадње јесте основ за квалитетно вођење политике запошљавања. Прилагођавање посебних програма и мера, усклађених са утврђеним потребама послодаваца, доприноси ефикасности истих, као и бољој сарадњи јавних служби за запошљавање и послодаваца, која ће утицати на повећање запошљавања.
Резиме и закључци са експертске конференције
Улога јавних служби за запошљавање у раду са послодавцима се огледа кроз рад и сарадњу са послодавцима и представља један значајан сегмент активности којима се доприноси реализацији општег стратешког циља – смањењу незапослености, односно повећању запослености. Свет рада, односно динамично тржиште се знатно брже развија и поставља нове захтеве који се морају пратити квалитетно и благовремено.
Јавне службе за запошљавање су ту да послодавцима олакшају сналажење на променљивом тржишту рада и пруже им подршку у креирању и вођењу кадровске политике.
Значајна је и улога јавних служби у реализацији саветодавних услуга, као и у примени законских прописа, како из области запошљавања, тако и регулативе у области заштите података о личности, забрани дискриминације и области рада.
Саветодавне услуге у циљу дефинисања кадровских потреба у великој мери доприносе унапређењу квалитета и ефикасности рада послодавца, односно постизању очекиваних циљева пословања.
Међу финансијске подстицаје послодавцима спадају: субвенције за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих, додатно образовање и обуке, Internship, приправнички програми, јавни радови, мере активне политике запошљавања за особе са инвалидитетом, а значајно је и суфинансирање програма или мера активне политике запошљавања предвиђених локалним акционим плановима запошљавања.
Приметан је раст износа скоро свих мера субвенција за запошљавање у земљама чланицама CPESSEC.
Закључак је да су најефикасније мере финансијског подстицаја послодавцу за запошљавање лица пореске олакшице и приправнички програм.
Сарадња са послодавцем подразумева успостављање професионалне и квалитетне комуникације у циљу задовољења кадровских потреба. Јавне службе за запошљавање у том процесу морају што боље да се представе послодавцу.
Најчешћи модалитети комуникације са послодавцима су: обиласци послодавца, сајт, сајам, фокус групе и округли столови.
Обилазак има за циљ задовољавање тренутних потреба послодаваца и омогућава испитивање будућих потреба и информисање о актуелним мерама и услугама. Током контаката са послодавцима служба за запошљавање утврђује потребе послодаваца у погледу потребних знања и вештина неопходних за обављање конкретних послова. Обиласцима послодаваца, односно, иницирањем контакта са послодацима, долази се до вероватноће за проширењем/повећањем броја слободних послова, самим тим и вероватноће за откривањем новог послодавца са већим бројем запослених, а све на основу препоруке и на основу сарадње са постојећим послодавцем.
У ери развоја информационо-комуникационих технологија и уопште појачаној динамици одвијања свих пословних процеса, огроман значај јавне службе за запошљавање придају развоју различитих онлајн сервиса, сарадњи са послодавцима путем социјалних мрежа, портала и осталих услуга које се послодавцу пружају путем интернета.
Имајући у виду вишеструку корисност наведене услуге, у смислу ефикасног начина обезбеђивања потребних кандидата за слободно радно место, као и промовисања самих послодаваца, евентуалне новине у пружању услуге путем сајмова запошљавања могу бити виртуелни сајмови запошљавања, као и организовање speed dating разговора за посао или праксу на самој сајамској манифестацији.
Евентуалне новине се огледају у увођењу специјализованих сајмова, нпр. туризам, као и Employer challenge-a, Еmployer day-a, Speed dating-a.
Изузетно користан облик сарадње са послодавцима представљају тематски разговори, фокус групе и други видови радионица са мањим бројем одабраних послодаваца, на локалном и централном нивоу, а у циљу анализирања неког проблема и прилагођавања услуга потребама одређене групе послодаваца. У неким државама се реализују „Дани послодаваца“ и формирају посебни мобилни тимови за рад са кључним послодавцима.
Циљ анкете је и идентификација неусклађености између понуде и тражње за радном снагом у погледу занимања, посебних знања и вештина, а њени резултати могу значајно утицати на дефинисање образовних програма у средњим стручним школама и институцијама вишег и високог образовања. Свако усклађивање система образовања са потребама тржишта рада и захтевима послодаваца доприноси смањивању нивоа незапослености.
Закључак је да је потребно развити и онлајн анкетирање послодаваца.
Јавне службе за запошљавање у региону најчешће на годишњем нивоу врше анкетирање послодаваца у циљу сагледавања и праћења тенденција стања и будућих потреба послодаваца на националном и регионалном нивоу, како би прилагодили мере активне политике запошљавања тим потребама.
Резултати анкета о задовољству послодаваца услугама јавних служби за запошљавање су позитивни. Већина, односно више од 80% анкетираних послодаваца је изразило задовољство нивоом услуга јавних служби за запошљавање и ово се односи на све чланице CPESSEC-a.
