У свету има више од милијарду пушача, а интересантан је податак да чак 80 одсто њих живи у земљама са ниским и средњим приходима. Када је реч о Србији ситуација је слична, сваки трећи одрасли каже да пуши, већи број њих има мања примања, а међу свакодневним пушачима највише је незапослених. Ипак, и поред оваквих података охрабрује чињеница да и даље мањи број становника наше земље спада у пушаче.
Веома је важно поменути и непосредне ефекте пушења по здравље људи, јер је све више научних доказа који изнова потврђују да употреба дувана и дуванских производа значајно повећава ризик од настанка веома широког спектра хроничних незаразних обољења. Тако је дуван други водећи фактор оболевања од кардиоваскуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска. За 17 одсто смртних исхода изазваних болестима срца и крвних судова одговорно је пушење, па чак и сама изложеност дуванском диму.
Непушачи који бораве у просторијама у којима се пуши, у било ком јавном, животном или радном простору, такође су у повећаном ризику од настанка обољења узрокованих дуванским димом. Посебна пажња скреће се на осетљивост најмлађих, која је већа у односу на одрасле. Научно је потврђено да деца изложена дуванском диму чешће оболевају од акутних и хроничних упала доњих респираторних путева, инфекција средњег уха, као и да имају чешће и интензивније астматичне нападе.
Адолесценција је један од најосетљивијих и најделикатнијих периода живота, када се млади упуштају у ризичне облике понашања, а конзумирање дувана и дуванских производа један је од најзначајнијих и најзаступљенијих. Разлози су најчешће припадност вршњачкој групи, подршка и одобравање окружења, који у великој мери утичу и обликују ставове и понашање младих.
Резултати најновијег истраживања Global Youth Tobacco Survey (GYTS) из 2017. године, које је спроведено међу ученицима старости од 13 до 15 година, показују да је 37 одсто ученика бар једном пробало цигарете, а 43 одсто неки дувански производ. Чак 11 одсто младих изјавило је да редовно пуши, најчешће цигарете, али су све популарнији и други дувански производи, попут наргила, које конзумира око 9 одсто младих и електронске цигарете, које пуши око 6,2 одсто адолесцената.
У резултатима овог истраживања посебно забрињава податак да преко 70% ученика који пуше долазе до цигарета тако што их слободно купују у продавницима или на киосцима, односно више од 80% њих каже да их нико није питао за године приликом куповине цигарета. То указује да је неопходна доследна примена законске регулативе, како деци у том узрасту цигарете не би биле доступне.
У нашем друштву постоји и став да је пушење нормална ствар и изразито је висок степен толеранције целокупне популације на дувански дим, што подстиче присутност дувана у већини окружења у којима млади бораве. Управо тај утисак потврђује и податак из истраживања да је чак 61 одсто младих изложено дуванском диму у затвореним јавним местима. С друге стране, позитиван је и охрабрујући податак да 82 одсто испитаних ученика подржава забрану пушења на јавним местима.
Кампања борбе против дуванског дима има за циљ да скрене пажњу на вишеструке последице које дуван има по здравље људи, али и на његов негативан утицај на човекову околину. Такође, указује се на нове изазове у контроли дувана, као што су употреба наргила и електронских цигарета међу младима.
Закони којима се забрањује пушење у затвореним просторима утичу позитивно, пре свега на унапређење здравља запослених који раде у тим просторима, али и на здравље целокупног становништва. Закони дугорочно имају циљ да се смањи број пушача у популацији, па се указује на неопходност доношења нових, радикалнијих законских решења.
