Право на заштиту података о личности је једно од основних људских права и примена ГДПР, како се очекује, промениће и унапредити ту заштиту. С обзиром да је Србија у процесу преговарања за приступање ЕУ и да је у преговарачком Поглављу 23, које третира област правосуђа, слободе и сигурности, посебна пажња посвећена управо заштити података о личности, јасно је да наша земља мора да буде спремна да постане део заједничког система и да усагласи законе са законодавством ЕУ.
Ново време доноси нове бизнис моделе, па је тако и када је реч о личним подацима и њиховој заштити, посебно када се у обзир узме невероватан развој информационих технологија, који са собом носи бројне предности, али и опасности, посебно када је реч о безбедности и заштити података.
Управо ће у Србији увођење опште регулативе о заштити података о личности, која је нови правни оквир који прописује начин коришћења података о личности грађана ЕУ, увести и ред у ту област. Нова регулатива обухвата и нове технологије, попут мобилних апликација или друштвених мрежа, а како је најављено, казне за непоштовање нових правила су огромне, па је врло важно да организације на време усагласе своје пословање. ГДПР прописује бројне обавезе за компаније и друга лица која рукују подацима о личности. Пре свега, подаци могу да се обрађују само у складу са законом, у предвиђене и дозвољене сврхе, а неопходно је да буду тачни и сигурни, као и да се морају уништити када више не буду потребни.
Отварајући конференцију, Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, истакао је да је општа уредба дуго очекиван документ, који је основа заштите приватности читавог простора ЕУ, свих држава и грађана, на основу кога функционише јака економија и успостављен је стандард о заштити права и приватности. „У Србији ће од 25. маја, дана када Уредба почне да се примењује, бити успостављен систем који већ дуго покушавамо да пратимо и достигнемо. Србија ће морати да хармонизује своја правила у складу са њом. Сви који раде или имају идеју да раде на тржиту Европске уније сада ће имати тачно дефинисане стандарде, јер Унија није само прокламовала правила, она има инструменте и како да примени санкције за кршење уредбе. Ми ћемо им помоћи кроз сталну комуникацију, али и инсистирање на доношењу квалитетног закона о заштити личности“, истиче Шабић.
Норвешки амбасадор у Србији Арне Санес Бјорнстад истакао је да живимо у дигиталном свету, у ком је угрожено једно од основних људских права, а то је право на приватност. „Србија је посвећена дигитализацији и због тога је заштита података још важнија. Правила морају да буду усклађена с нормама ЕУ и Србија мора да заштити своје грађане у дигиталној ери“, нагласио је Бјорнстад.
Шеф мисије ОЕБС у Србији Андрија Оризио истакао је да нова уредба има за циљ да контролише осетљиве информације и додао да њена примена значи подржавање највиших стандарда у заштити података о личности.
„Нова уредба омогућава да земље ЕУ и земље кандидати омогуће грађанима, потрошачима и компанијама да се осећају сигурно и да имају поверење у дигитално тржиште“, рекла је заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Матеја Норчич Штамцар.
На Међународној конференцији „Општа уредба ЕУ о заштити података о личности“ говорили су стручњаци из области заштите података личности у земљама у окружењу.
