Вулин је истакао да је на евиденцији НСЗ 735.265 незапослених, што представља смањење у односу на прошли месец.
„Значајан је податак да је у априлу запослено 26.565 особа које су пријављене на обавезно социјално осигурање, којима се уплаћују сви доприноси, пензијско, здравствено. То су позитивни трендови, наравно ни издалека довољни, али надам се да ће се наставити“, рекао је Вулин и поручио да морамо учинити све да 143.000 људи који су радно способни, а примају новчану социјалну помоћ, преузму судбину у своје руке и почну да се ангажују кроз неки облик учења, дошколовања, усвајања нових вештина, па након тога и кроз активно учешће у тражењу посла и на тржишту рада. У томе ће, како је навео, НСЗ имати кључну улогу када буде донет нови закон о социјалном осигурању, који ће регулисати положај свих категорија.
Министар је истакао и да у Србији има око 180.000 деце која добијају дечији додатак, али да свега 80.000 из те категорије иде у средњу школу. Према његовим речима, 100.000 дечака и девојчица су за ово министарство више него важни, а не зна се шта се десило са њима, где су отишли. Вулин се запитао да ли је могуће да та деца остану само на нивоу основношколског образовања, а врло често и без њега.
„Наши напори ће бити усмерени према запошљавању теже запошљивих категорија. У прва четири месеца, закључно са 30. априлом ове године, кроз мере запошљавања које спроводи НСЗ запослиле су се 1.383 особе са инвалидитетом, што је повећање од 54 одсто у односу на прошлу годину“, рекао је Вулин.
Министар је подсетио и на програм за подстицање запошљавања особа које примају новчану социјалну помоћ, али послодавци се још увек тешко одлучују да запосле ову теже запошљиву категорију.
„Зато их молим да још једном добро размисле, погледају и виде које све подстицаје дајемо када се запошљава особа која прима новчану социјалну помоћ, јер ово јесте начин да се човеку да могућност да преузме судбину у своје руке“, нагласио је Вулин.
Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање, истакао је да је у последњих годину дана настављен тренд раста запошљавања код свих категорија теже запошљивих лица. Он је указао и на уочљиве регионалне разлике у проценту незапослених младих до 30 година, које нису својствене само овом већ и простору развијених европских земаља. Негде он није већи од 2,5 одсто, док је у Грчкој и Шпанији изнад 30 досто.
„Код нас је тај проценат нешто виши, али морам да нагласим да у Србији ове године имамо седам процената мање незапослених младих до 30 година него прошле године“, истакао је Мартиновић и додао да се на јавни позив НСЗ за доделу субвенција за самозапошљавање одазвало више од 6.000 људи, а да ће опредељеним средствима бити обухваћено између 3.500 и 4.000 људи.
Наводећи да је просечна стопа незапослености у 2015. била 17,7 одсто, директор НСЗ је нагласио да је за 1,5 одсто нижа у односу на 2014, а 4,4 одсто у односу на 2013. годину.
„То је оно што се може исказати кроз позитивне трендове, али свакако смо још увек далеко од наших жељених циљева, а то је да се стопа незапослености спусти испод 15 одсто“, рекао је Мартиновић.
Јоханес Ајгнер, амбасадор Републике Аустрије, предочио је актуелна искуства и изазове аустријског система запошљавања, као и закон којим ће од овог лета незапослена млада лица кроз додатно образовање - како је рекао - бити благо приморана да иду у правцу властите среће.
Регионална конференција „Запошљавање теже запошљивих група“ одржава се у Београду, у организацији Националне службе за запошљавање Републике Србије и Канцеларије Аташеа за рад и социјална питања Републике Аустрије. Рад се одвија у четири панел дискусије, уз учешће представника више земаља региона, као и бројних домаћих и међународних организација.
