Говорило се и о ефектима дуалног образовања на положај младих на тржишту рада, а све у оквиру презентације трећег броја онлајн платформе МОНС-а (Мониторинг социјалне ситуације у Србији), који се бави управо овом темом.
„Када говоримо о запошљавању младих по завршетку школовања намећу се два важна питања - да ли млада особа може да нађе посао и какав је квалитет послова које налазе. За бољу ситуацију младих на тржишту рада држава новац треба да улаже у програме и мере активне политике запошљавања који су ефикасни и дају најбоље резултате“, истакла је Лара Лебедински, уредница МОНС-а.
Она објашњава да су млади велики потенцијал једне земље и да управо пут од школе до посла одређује њихову будућност. Тако истраживања показују да млада особа која је дуже незапослена касније има мања примања и теже долази до посла.
Према подацима Међународне организације рада из 2015. године, млади у Србији који имају високо образовање налазе посао у року од годину дана по изласку са факултета, док млади са нижим образовањем чекају и до 4 године на запослење. Велики број њих има више квалификације од оних које су потребне за посао, односно свака пета млада особа је преквалификована, а чак 60 одсто има зараду испод просека. Подаци говоре да је чак 50 одсто младих на неформалним радним местима, не само у сивој економији већ као непријављени у легалној компанији или пријављени без права на одмор или боловање. Чак 70 одсто младих у Србији ради више од 40 сати недељно.
Да проблем запошљавања младих није само проблем Србије већ и неких земаља ЕУ, потврђује Карол Полак, програм менаџер Делегације ЕУ у Србији. Ситуација са којом се сусрећу млади људи на тржишту рада постала је једна од кључних тема и у Европској унији, посебно после економске кризе 2008. године. Тада су они означени као једна од групација коју је највише погодила економска криза. Млади дуго траже посао, прихватају послове за које су преквалификовани, прихватају да раде за нижу плату, али и да потпишу мање сигурне уговоре.
Када је реч о квалитету посла, велика је разлика у земљама на западу и југу Европе, па тако много лошије послове налазе млади Шпанци и Италијани. Подаци говоре да се у ЕУ млади у просеку запошљавају у року од пола године по завршетку школе, али тај период варира од земље до земље, па је тако време тражења посла знатно дуже у медитеранским земљама или неким земљама југоисточне Европе.
„Државе треба да обезбеде младима квалитетну понуду послова, континуирано, добро образовање и стицање адекватног искуства у пракси. Програм EU YOUTH GARANTEE, који се спроводи већ четири године, даје добре резултате, па је тако у Европи чак 1,5 милиона младих нашло посао, а 700 хиљада је прошло различите едукације“, каже Карол. Као добре примере наводи програме „Караван запошљавања“ и „Клуб за тражење посла“, који се успешно спроводе у Србији.
Габријела Грујић, помоћница министра за стратешко планирање Министарства просвете, науке и технолошког развоја, истакла је важност унапређења предузетничког образовања, односно повезивања привреде и образовања.
„Желимо да кроз теоријску и практичну наставу оспособимо висококомпетентне кадрове, који би могли да одговоре потребама развоја светске привреде базиране на иновативности и креативности. Компаније које нуде праксу морају да буду савремене и да прате технолошки развој да би и учење било квалитетно“, истиче Габријела Грујић.
Она објашњава да је 166 радних профила у средњем стручном образовању укинуто јер нису пружали адекватно образовање младима како би нашли посао, а ове године је креирано 19 нових профила у складу са потребама тржишта рада и укључени су најугледнији привредници и компаније.
Закључак је да су квалитетно повезивање теоријских и практичних знања, добри програми активне политике запошљавања и пракса у успешним, модерним компанијама, допринели стицању бољих компетенција младих, па тако и лакшем запошљавању.
Подаци НСЗ
Кроз бројне програме додатних обука, стицања практичних знања и вештина, програме самозапошљавања, Национална служба за запошљавање даје допринос да се повећа запошљивост младих.
Према последњим подацима Националне службе за запошљавање, од почетка године до краја септембра евидентирано је 73.035 случајева запошљавања младих до 30 година са евиденције, што је у односу на 2016. годину мање за 3,8 одсто. У септембру ове године регистровано је 9.013 случајева запошљавања младих са евиденције НСЗ, што је у односу на исти месец прошле године смањење од 13,3%.
