Родна равноправност подразумева једнаке могућности за жене и мушкарце у остваривању људских права и представља кључни предуслов за развој демократије и остваривање социјалне правде. Жене су бројна и рањива група на тржишту рада, иако су последњих деценија активније и направиле су велике кораке у сустизању мушкараца на тржишту рада, напредовале су у образовању и у квалитету послова које раде и професионалном развоју, ипак су и даље у неповољнијем положају од мушкараца.
Неједнакости на тржишту рада, као важан аспект родне неједнакости, огледају се кроз мању стопу запослености жена, њихове активности на тржишту рада, али и мању заступљеност на руководећим местима. Као велики напредак Србије у оснаживању жена и њиховог учешћа на тржишту рада на округлом столу је истакнут податак да је у нашој земљи веома мали проценат неједнакости у висини зарада жена и мушкараца у односу на друге земље у Европи.
Отварајући скуп, Стана Божовић, државна секретарка за родну равноправност у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, истакла је да је родна равноправност у Србији једна од најважнијих тема.
„Од 2012. године много тога је урађено када је реч о запошљавању и стварању позитивног амбијента за пословање у Србији, а за активне мере запошљавања из буџета издвојена знатно већа средства за ову годину. Циљ нам је да се кроз системска решења, акционе планове и законе побољша ситуација са дискриминацијом, јер је питање родне равноправности питање целокупног друштва. У том смислу цивилни сектор нам је врло важан партнер”, објаснила је Стана Божовић, додајући да се очекује да се Закон о родној равноправности, на који се чека већ 10 година, нађе у скупштинској процедури у последњем кварталу ове године.
О положају жена на тржишту рада, а као један од организатора скупа, говорила је Милана Рикановић, шефица агенције UN Women у Србији. Она је истакла да је њихов положај и даље знатно неповољнији у односу на мушкараце, али и у односу на жене које живе у земљама ЕУ.
„Овде смо да заједно предложимо мере и политике које ће бити најбоље за постизање пуне равноправности на тржишту рада. Ми смо земља која гарантује права својим грађанима, али морамо да учинимо корак више, а то је да им омогућимо да та права и остваре”, каже Милана. Она подсећа да је економско оснаживање жена основ свега, са циљем да буду активније на тржишту рада и активније предузетнице, а посебно је важно оснаживање жена на селу. Према подацима којима располаже агенција UN Women у Србији, жене су у неповољнијем положају у многим областима у односу на мушкарце, било да је реч о позицијама одлучивања или бизнису, имовини коју поседују и образовању. “Управо одређеним законима и мерама ми то можемо да изменимо”, истиче Милана Рикановић.
У Србији осам година постоји институција Повереника за заштиту равноправности, у име које се присутнима обратила повереница Бранкица Јанковић, објашњавајући да је све већи број притужби на дискриминацију на тржишту рада, али да је то добар показатељ. “Иако и даље постоји страх од губитка посла, охрабрује што су људи спремни да пријаве дискриминацију и ми треба да их подстичемо да то чине. Томе је допринела наша добра сарадња са синдикалним организацијама, организацијама цивилног друштва и са Инспекторатом за рад”, каже повереница.
Према њеним подацима, најчешћа је дискриминација на основу пола и жене више пријављују дискриминацију на тржишту рада и то највише у вези са материнством и негом детета. ”Морамо да анализирамо и превазиђемо на прави начин све баријере које су пред женама на тржишту рада, посебно када је реч о усклађивању приватног и пословног живота. Такође, треба да континуирано радимо на оснаживању жена које имају више од 50 година, јер су оне посебно рањива категорија, да се боримо против предрасуда”, каже Бранкица Јанковић и додаје да је образовање посебно важан сегмент у том смислу, јер су предрасуде о родној улози и даље снажно присутне током школовања.
У Националној служби за запошљавање жене имају важну улогу, па тако од скоро 1.800 запослених чак 72 одсто чине жене, а на руководећим местима је 65 одсто дама. Овим подацима, који охрабрују, почео је своје обраћање Зоран Мартиновић, директор НСЗ.
Ипак, када је реч о статистичким подацима на тржишту рада, они показују неповољнији положај жена на тржишту рада у односу на мушкарце. Тако, када је у питању стопа активности, мушкарци су активнији са 62 одсто у односу на жене, чија је активност 46,2 одсто. Стопа запослености мушкараца је 54, а жена око 39 одсто, а такође, стопа незапослености мушкараца износи 14,1, а жена 15,4 одсто. „Ови подаци нам говоре да треба да радимо на томе да се жене више активирајуи да буду присутније на тржишту рада. Сви наши стратешки документи препознају улогу жене као једну од најрањивијих категорија на тржишту, посебно када је реч о женама са инвалидитетом, жртвама насиља или трговине људима. НСЗ као један од актера на тржишту рада сарађује са свим потенцијалним партнерима да се допринесе већем запошљавању”, истиче Мартиновић, додајући да је прошле године у програме и мере запошљавања укључено око 154.000 незапослених, а од тог броја 54,5 одсто су жене.
“Такође, међу запосленима са евиденције је 51 одсто жена и то су добри подаци. У програме стручне праксе било је укључено 65 одсто жена, у обуке за познатог послодавца 64 одсто, субвенције за запошљавање на новоотвореним радним местима 48 одсто и стално подстичемо женско предузетништво, па је субвенције током прошле године добило око 50,2 одсто жена од укупног броја укључених у програм самозапошљавања”, обајшњава директор НСЗ.
Када је реч о спровођењу законске регулативе, за то је задужен Инспекторат за рад, па је директор Стеван Ђуровић истакао да су измене у оквиру Закона о раду и обавезе послодаваца да раднике пријаве на обавезно социјално осигурање дале добре резултате. „У прва 3 месеца ове године имамо око 90 одсто више захтева за покретање прекршајног поступка, а смањен је број људи који су радили на црно. Инспекција врши редовне и ванредне контроле, па је током прошле године регистровано 769 непријављених радника, а највећи број је био у индустрији, трговини, здравству и образовању“, истиче Ђуровић.
Када је реч о злостављању на раду, Инспекторат је у 2017. години имао 45 пријава жена, а 32 мушкараца и то је, како каже Ђуровић, повећање од 28 одсто у односу на 2016. Он истиче да су казнене мере високе, али да је потребно да се прекршиоци на време процесуирају, јер процес застарева у року од 2 године и важно је да се укључе и друге институције и надлежна министарства.
