Објашњавајући на почетку појам когнитивно рачунарство, Александар Делибашић из компаније ИБМ Србија рекао је да је то нова генерација ИТ система са људским особинама. Заправо, ти системи размишљају на начин својствен људима, могу да разумеју, уче и комуницирају попут нас.
„То нам омогућава нове пословне вредности и ефикасније бављење бизнисом. Лидери великих компанија кажу да највећу примену когнитивних технологија виде у областима људских ресурса, ИТ, финансијама, иновацијама, маркетингу... Чак 71 одсто лидера који су учествовали у анкети кажу да су спремни да усвајају когнитивно рачунарство, 35 одсто компанија је у процесу његовог усвајања, 23 одсто је у фази разматрања, 16 одсто имплементира, а 4 одсто користи когнитивно рачунарство у циљу лакшег и бржег обављања посла“, подаци су које износи Александар Делибашић, истичући да као недостатке и препреке лидери компанија наводе недовољно искусног кадра за ту област. Он додаје да компанија мора тачно да одреди податке на основу којих когнитивни системи уче, а ти подаци треба да буду усклађени са вредностима које жели да постигне.
Когнитивно рачунарство нам омогућава да предвидимо проблеме и да их на најбржи начин уклонимо. Најпознатија примена је у сектору корисничке подршке, јер корисницима омогућава да комуницирају на природном језику, може да предвиди и рангира одговоре које они очекују и одабере најадекватнији, а у исто време учи од корисника и тако се усавршава. Компаније које су лидери у својим областима препознале су вредности когнитивног рачунарства и улажу више у ту област.
Ипак, човек је тај који на крају одлучује и има главну реч, док системи само препознају и упозоравају на проблеме, закључено је након презентације.
„Дата центар – сага и мозак операције у ери дигиталне економије“ била је тема наредног стручног предавања и Борис Глувић из компаније TeleGroup објаснио је које све утицаје дата центри технологије могу имати на дигитализацију информатичких и економских процеса.
„У четвртој индустријској револуцији имамо фузију свих технологија које бришу границу између физичког, дигиталног и биолошког света, а све те индустрије чине ИТ технологије. Компаније се морају брзо прилагођавати савременом тржишту како би опстале јер ће иновативни бизнис модели диктирати ко ће бити победник, а ко ће изгубити на тржишту“, закључује Глувић.
Ова година проглашена је годином блокчејн технологије, а то је недавно била и једна од главних тема овогодишњег Светског економског форума у Давосу – прва криптовалута биткоин и блокчејн технологија која га је омогућила. Стручњаци предвиђају да ће та технологија, попут интернета, додатно изменити наш живот, али и пословање. О дигиталном и алгоритамском пословању, али и блокчејну као брзом и јефтином начину преноса вредних пошиљки, на скупу је говорио др Петар Кочовић, на тему „Дигитално лидерство: Блокчејн“.
Он је истакао да данас имамо дигитализацију великих размера, а технологија блокчејн је у потпуности развијена на примеру криптовалуте биткоин. Представљајући пример трансфера новца објаснио је како се врши пренос података и новца у оквиру којег сви учесници имају информације о свим активностима и трансакцијама. Пренос новца обавља се без провизије и за веома кратко време за разлику од класичних трансакција преко, на пример, банака, које узимају провизију, а сам процес траје неколико дана.
Скуп „Јутарње ИТ новости“ организовали су Друштво за информатику Србије и ПКС – Удружење за електронске комуникације и информационо друштво.
