Живот без дувана – за бољу будућност нових генерација

Светска здравствена организација (СЗО) процењује да употреба дуванских производа годишње у свету однесе више од 8 милиона живота. Још више забрињава податак да је од ових 8 милиона, око 7 милиона смртних случајева повезано са директном употребом дувана, док је око 1,2 милиона смртних случајева наступило код непушача који су били изложени дуванском диму.

Како се наводи у саопштењу Градског завода за јавно здравље, утврђено је да дувански дим садржи више од 7.000 различитих хемијских супстанци, од којих се за најмање 250 зна да су штетне по здравље, док је за најмање 69 утврђено да узрокују малигне болести. Стога се и каже да не постоји безбедан ниво изложености непушача дуванском диму. Уз директну изложеност, истакнута је и важност „задржаног дуванског дима“ – свих оних остатака штетних материја из дуванског дима који се дуго након пушења дувана задржавају на одећи, намештају, завесама, зидовима, креветима и постељини, теписима, играчкама, у возилима итд., и не могу се елиминисати проветравањем. Ове честице се са површина могу даље ослобађати, хемијски модификовати или акумулирати. Растући број истраживања која утврђују штетне ефекте „задржаног дуванског дима”, захтевају да се и о овом виду изложености озбиљно размишља у будућности.

Употреба дувана повезује се са настанком читавог низа значајних обољења – на првом месту, болестима срца и крвних судова и малигним болестима (рак плућа, бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха). Додатно, показано је да је употреба дувана фактор ризика и за друге болести и стања: опструктивну болест плућа, астму, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, пародонтитис. Утврђен је штетан утицај дувана и на репродуктивне органе, што може довести и до смањења плодности.

Опасности које потичу од ефеката пасивног пушења заслужују да им се посвети нешто више простора. Дим који испуњава просторије у којима се пуши повезан је са изазивањем кардиоваскуларних и респираторних болести (нпр. коронарна болест срца или рак плућа), док код деце повећава ризик од настанка синдрома изненадне смрти одојчета. Додатно, опасност постоји и код трудница, где се бележе компликације у трудноћи и мала порођајна маса детета. Важност уклањања дуванског дима из простора у којима се борави, изразито је наглашена овим чињеницама.

Размишљање о деци као о популацији која је посебно угрожена ефектима дуванског дима, један је од фокуса овогодишње кампање поводом Националног дана без дувана. Код деце и одојчади, дувански дим може допринети чешћим и јачим нападима астме, развоју респираторних инфекција и инфекција уха. Стога је улога родитеља у обезбеђивању простора без дуванског дима за децу – незаменљива. Шта је могуће учинити из позиције родитеља?

1. Начинити просторе у којима дете борави просторима без дуванског дима – забранити пушење у кући или аутомобилу.

2. Боравити са породицом у просторима у којима пушење није дозвољено.

Какво је стање у популацији младих, а у вези са ставовима према употреби дуванских производа, најбоље илуструју резултати Глобалног истраживања употребе дувана код младих (Global Youth Tobacco Survey – GYTS), које је спроведено 2017. године од стране Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, уз подршку Министарства здравља, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Светске здравствене организације. Учествовали су ученици узраста 13-15 година, а подаци из репрезентативног узорка свих школа у Србији говоре следеће:

  • 11% ученика пуши цигарете, подједнако девојчице и дечаци
  • 6% ученика користи електронску цигарету
  • 6 од 10 садашњих пушача покушало је да престане са пушењем у претходних 12 месеци
  • 70,4% ученика који сада пуше цигарете долази до цигарета тако што их купује у продавницама, самопослугама или на киосцима
  • 82,6% оних ученика који купују цигарете није било спречено да их купи због својих година
  • 61% младих изложено је дуванском диму у затвореним јавним местима
  • 82,2% ученика подржава забрану пушења у затвореним јавним местима.

Рад на смањењу употребе дуванских производа у свим популацијама, као и подизање свести о важности регулаторних акција у овој области су важни циљеви обележавања Националног дана без дувана 2020. године.

Овај вебсајт користи cookies да би вам обезбедили најбољу услугу. Додатне информације можете пронаћи на страници Политика приватности.

Прихвати