Јањић је издвојио програме „Прва шанса“ и „Стручна пракса“ као мере које су дале најбоље резултате у запошљавању, с обзиром да је по истеку програма више од 30% ангажованих лица остало да ради у предузећима.
„Ове године нас очекује неколико великих инвестиција, пре свега у области пољопривреде, што за собом повлачи отварање нових радних места и запошљавање наших суграђана. У настојањима да смањимо незапосленост очекујемо и помоћ влада Војводине и Србије, као и Министарства привреде“, истакао је градоначелник.
О кретањима на тржишту рада Средњобанатског округа и резултатима рада зрењанинске филијале Националне службе за запошљавање говорила је директорка Татјана Мијатовић.
„Крајем децембра прошле године на евиденцији зрењанинске филијале НСЗ било је 16.500 лица. Посматрано по локалним самоуправама, у Зрењанину је било око 8.000 незапослених, у Новом Бечеју 2.500, Житишту 2.300, Сечњу 2.000 и у Новој Црњи 1.650 лица. На евиденцији је највише незапослених са завршеном основном школом, следе лица са трећим степеном стручне спреме, а када је реч о старосној структури, најбројнија су лица од 50 до 54 године. Такође, са становишта дужине периода на евиденцији, док је раније била најзаступљенија категорија лица која су преко 12 месеци на евиденцији, 2016. године је највећи број лица био пријављен на евиденцију незапослених до 3 месеца“, истакла је директорка Филијале Зрењанин НСЗ.
У Средњобанатском округу током прошле године осам послодаваца је исказало 518 радника као вишкове запослених, међу њима ливница „Цимос“ из Сечња, „Агрожив“ из Житишта, а у Зрењанину „Дијамант-аграр“, Дом здравља „Др Бошко Вребалов“ и предузеће „Беохемија-Инхем“, које је отишло у стечај.
Када је реч о реализованим активним мерама запошљавања, значајно је да је 95% лица укључених у мере из категорија теже запошљивих, од тога 42% су млади, а 16% лица старија од 50 година. Путем програма самозапошљавања 94 незапослена лица су покренула сопствени посао, 77 је запослено кроз програм новог запошљавања, а 236 лица је ангажовано на јавним радовима.
