Традиционално проглашење победника такмичења „Блиц предузетник” одржано је јуче у Привредној комори Србије. Чланови жирија, у саставу: министар финансија Синиша Мали, Јелена Булатовић из Српске асоцијације менаџера, Душан Михаиловић из Еуробанке, директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић, Бранислава Симанић, директорка Сектора за предузетништво у ПКС, Сузана Лукић из „Блица”, имали су тежак задатак да од 10 финалиста изаберу најбољег међу најбољима.
„Од 300 фирми бирали смо најуспешније. Сви су они победници и представљају слику једне лепше и боље Србије. Они су будућност Србије - микро, мала и средња предузећа. Представљају 99 одсто наше привдреде, а око 66 одсто запослених ради у њима. Влада је уложила 7,6 милијарди динара бесповратних средстава за њихов развој”, навео је министар финансија Синиша Мали.
Министар је истакао да је стопа раста 4,6 одсто од почетка године, а суфицит преко 30 милијарди динара у буџету.
„Ето прилике да то вратимо, али све ове цифре ништа не значе, ништа не може да замени храброст и енергију предузетника који су се определили за тај посао. Оно што Влада жели да уради ове године је да убрза повраћај ПДВ-а и да смањи порез на зараде“, рекао је Мали.
Главни и одговорни уредник „Блица” Предраг Михаиловић нагласио је да је „Блиц” свих ових година представљао предузетнике.
„Кроз рад тог парламента предузетници ће моћи да решавају највеће проблеме. Србија је већ усвојила стратегију за развој малих и средњих предузећа од 2015. до 2020 и у склопу ње је борба против сиве економије и парафискалних намета”, каже Бранислава Симанић, директорка Сектора за предузетништво у ПКС.
Славица Павловић, председница ИО Еуробанке, каже да је значај предузетника и малих и средњих предузећа изузетно велики.
„Зато је и одлука о избору предузетника била тешка. Имали смо сјајне предузетнике. Верујем да ће наставити и даље тако добро да раде”, нагласила је она и истакла да су за развој предузетништва најважнији пословна клима и стратегија развоја.
„Овај сегмент има отежан извор финансирања, а ми им излазимо максимално у сусрет. Банке су ипак постале мало попустљивије. Предузетници данас ипак траже више новца за развој и инвестиције, а мање за обртна средства, што је похвално”, истакла је Павловићева.
„Сунцокрет” из Хајдукова, компанија коју је пре 29 година основао Иван Перчић, развила се у успешно предузеће које је пронашло своје место и на светском тржишту. Перчић је почео посао са производњом девичанских уља од сусама и бундеве, а сада већ позамашну палету производа у „Сунцокрету” планирају још да прошире. У овом предузећу је запослено 35 људи. Као пионирима у производњи органских производа у Србији и региону, први органски сертификат Перчићима је уручен 1995. године, а данас поседују све сертификације које раде европске куће.
Награду у вредности од милион динара најбољем предузетнику за његово добро пословање обезбедила је Еуробанка, а уручио Синиша Мали. Технолог Љиљана Милошевић из „Сунцокрета” захвалила се „Блицу” на престижној награди. Директор и оснивач компаније Иван Перчић се захвалио свим члановима жирија на одабиру и признао да није очекивао да победи.
„Искрено, нисам очекивао награду, али могу рећи да ћемо се трудити да у следећих 30 година, јер нам је 2019. године три деценије рада, докажемо да смо је заслужили. Она је за нас изузетно значајна, пре свега као подршка раду”, истиче Перчић.
Он је навео и да се управо вратио са Сајма органске хране у Њујорку, где је договорио и извоз у Америку.
„Акценат у даљем развоју фирме биће улагање у нове производе који су баш за фитнес, обогаћени протеинима. Сада смо избацили два таква производа, а биће их још”, рекао је Перчић.
Фирме које су ушле у топ 10 избора за „Блиц предузетника 2017” су: Сунцокрет из Хајдукова, Радекс из Јагодине, МТК Метал-комерц из Ужица, Top spider доо из Инђије, Млекара „Моравица“ из Ариља, ИДАС д.о.о. из Мола, Украс д.о.о. из Великог Поповића, Re3 - Product ДОО из Пландишта, ФМО Укус из Ковачице и Жица промет из Аранђеловца.
Критеријуми на основу којих је стручни жири одабрао „Блиц предузетника 2017“ су: профитабилност, продуктивност, ликвидност, извозни потенцијал, број запослених и новозапослених, технолошке иновације, као и оријентисаност ка заштити животне околине и допринос развоју локалне заједнице.
